Poljoprivrednici, naročito oni koji se bave voćarstvom, ove godine pretrpeli su veliku štetu u više navrata. Čak je i samo jedna noć sa mrazom dovoljna da mnogi ostanu bez prihoda od svojih malinjaka i drugih kultura. Tu je i grad, koji za samo nekoliko minuta može da napravi nezamislivu štetu.
Stiglo je sunce i toplije vreme, pa smo već i zaboravili nalete hladnoće prethodnih nedelja. Međutim, mnogi poljoprivrednici dugo će ih pamtiti. Jedan hladni talas je krajem marta već pogodio neke delove Srbije i naneo velike štete zasadima. Stradale su trešnje, breskve, kajsije, šljive i jabuke, naročito u ravničarskim krajevima. Prošle nedelje ponovo je nastupila katastrofa, kada su stradale maline i druge kulture.
Jednostavno, u uslovima kontinentalne klime česta je pojava kasnih prolećnih mrazeva, koji mogu da unište prinos voća i do 100 odsto. Od početka vegetacije, pa do zametanja plodova od mraza mogu da stradaju neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Pri temperaturi od -1 do +2° C ugroženi su zametnuti plodovi, do -2° C otvoreni cvetovi, a temperature od -5 do -8° C dovode do smrzavanja nestvorenih cvetova.
Da li ovakav scenario može da se izbegne? Postoje određeni sistemi zaštite od mraza i od grada, ali u zavisnosti od vrste kulture, površine, raspoređenosti parcela i slično, nije lako analizirati njihovu efikasnost i ekonomsku opravdanost u određenim uslovima, neophodne investicije, uspešnost zaštite…
Ne smemo da zaboravimo ni predstojeći veliki rizik od suše, ali i od poplava. Stoga je osiguranje poljoprivrednih proizvoda jedna od veoma zanimljivih opcija, naročito zbog toga što država subvencioniše 40% cene osiguranja useva i plodova – tj. vraća toliko novca na kraju, kad se u celosti isplati premija osiguranja. Neke lokalne samouprave na tih 40% daju još 20%! Takođe, osiguranje (premija) se ne plaća odmah, nego po „skidanju“ useva, odnosno plodova.
Koliko poljoprivrednika uzima osiguranje? Procentualno veoma malo. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je od 342.232 aktivna poljoprivredna gazdinstva samo 19.806 (ili 5,8%) ostvarilo 2015. godine pravo na regres premije osiguranja.
Možda poljoprivrednici imaju negativan stav prema ovakvoj vrsti zaštite od finansijskog gubitka zbog neproverenih informacija? Na primer, čitali su negativne komentare na tekstove u elektronskim medijima u kojima se komentatori žale da je osiguranje preskupo, da su ih osiguravajuća društva prevarila ili im isplatile manje nego što je bilo dogovoreno? Možda su isto to čuli od poznanika?
Međutim, izgleda da je više u pitanju nedovoljna informisanost u vezi sa svim uslovima osiguranja – od pokrivenih rizika, cene osiguranja, do visine isplaćene štete i načina procene.
Što se tiče cena i uslova osiguranja, sve informacije, od obima i visine pokrića, preko uslova plaćanja premije do ugovaranja (kupovine polise) možete dobiti kod nas na sajtu Osiguranik.com, sa uporednim prikazom više ponuda osiguravača, klikom na ovaj link: online kupovina osiguranja useva i plodova. Cena može da zavisi od više faktora. Generalno, premija osiguranja za osnovne rizika (požar, grad, oluja) za žitarice se kreće maksimalno do 5% cene po hektaru. Međutim, treba uzeti u obzir i eventualno učešće u šteti (koje može da smanji cenu osiguranja), rizike od kojih želite da se osigurate, kao i koja je poljoprivredna kultura u pitanju i da li je u pitanju rizičan region.
Naš zaključak je da mnogo pogrešnih informacija cirkuliše u temama oko osiguranja useva i plodova, što i jeste jedan od razloga nepoverenja poljoprivrednika od kojih često možemo da čujemo da se žale kako osiguravajuće društvo na primer ne želi da im nadoknadi štetu na polomljenim biljkama/stablima, već samo štetu od uništenog ploda. Pri tom, isti ne govore da su osigurali samo plod, dok samu biljku/stablo nisu osigurali, iako im je jasno rečeno prilikom samog ugovaranja da i to može da se osigura kao dodatni rizik. Zbog ovakvih stvari, kao i zbog podizanja generalne svesti o značaju ovog osiguranja, tim stručnjaka sa našeg sajta koji je specijalizovan za ovu vrstu osiguranja stoji vam besplatno na raspolaganju za savetovanje i analizu svih uslova na tržištu Republike Srbije. Detaljnije se možete informisati putem gore navedenog upitnika, putem email adrese: info@osiguranik.com, kao i putem sledećih kontakt telefona: 011 7850 486 i +381 11 7850 487.
Dragan Romčević
Kolika je cena osiguranja breskvi po hektaru
Zavisi od dosta faktora, preporučujemo da popunite ovaj upitnik ukoliko želite da dobijete konkretnu cenu: https://www.osiguranik.com/osiguranje/osiguranje-useva-plodova/online-osiguranje-useva-plodova/