Izveštaj o prirodnim katastrofama (WTW Natural Catastrophe Review) za 2024. godinu koji je izdao Willis Towers Watson, nudi mnoštvo podataka i analiza o prethodnoj godini, kao i uvide korisne za dalje upravljanje rizicima u 2025. godini. Ovo izdanje, između ostalog, bavi se fizičkim, infrastrukturnim i socioekonomskim faktorima koji su doprineli najvećim prirodnim katastrofama u 2024.
Osim suvih podataka i brojeva, u izveštaju se mogu pronaći informacije koje daju nove perspektive i pomažu u efikasnijem upravljanju rizicima od prirodnih katastrofa. Najviše pažnje posvećeno je klimatskim promenama, kao posledici velikog skoka globalne srednje temperature, koja je po prvi put u istoriji, premašila predindustrijske nivoe za 1.5 °C.
U nastavku više o konkretnim podacima iz istraživanja!
Ukupna šteta na ekonomiju od prirodnih katastrofa u 2024. godini premašila je 350 milijardi dolara, dok su osigurane štete iznosile više od 140 milijardi dolara. Ovo je peta uzastopna godina u kojoj osigurane štete premašuju 100 milijardi dolara.
Razlika između ukupnih ekonomskih i osiguranih šteta i dalje ostaje ogromna, što ukazuje na to da brojni rizici i dalje ostaju neosigurani, da mnogi ljudi i kompanije nisu adekvatno zaštićeni, kao i da postoji veliki prostor za razvoj osiguranja u ovoj oblasti.
Dva najskuplja uragana u Sjedinjenim Američkim Državama – Helene i Milton, donela su štete u iznosu većem od 40 milijardi dolara. U Sjedinjenim Američkim Državama, oluje sa grmljavinom, gradom i tornadima donele su više od 50 milijardi dolara osiguranih šteta, dok je Kanada zabeležila svoju najskuplju godinu do sada sa štetama koje su premašile 9 milijardi kanadskih dolara.
Kako je za nas relevantno područje Evrope, izveštaj iz ovog dela sveta može nam pomoći u daljim predikcijama i pripremi za buduće situacije, pa se fokusiramo na prirodne nepogode na ovom prostoru koje je WTW posebno izdvojio.
U periodu između aprila i septembra prošle godine, došlo je do kvara brana na više lokacija u Evropi. Pogođeno je mnoštvo brana u Nemačkoj (Augsburg), Poljskoj (Stronie Śląskie i Topola) i Austriji (12 brana).
Uzrok tehničkih kvarova starih brana bile su ekstremne padavine, a za ovu nepogodu je gotovo izvesno da će se ponavljati. Razlog tome leži u sve intenzivnijim kišnim periodima, nastalim upravo usled klimatskih promena, kao i starosti brana koje nisu predviđene da ovakve ekstremne događaje izdrže.
U seriji poplava koje su pogodile Evropu tokom leta, Nemačka se ponovo našla među najteže pogođenim zemljama, posebno regioni u južnim i centralnim delovima zemlje.
U julu 2024. godine zabeležene su ekstremne padavine koje su u kratkom roku dovele do bujičnih poplava u više saveznih pokrajina. Najveće posledice zabeležene su u Bavarskoj, gde su pojedini gradovi, uključujući Augsburg, pretrpeli značajnu štetu na infrastrukturi i stambenim objektima.
Osigurane štete iznosile su oko 1,7 milijardi evra, a veliki deo gubitaka odnosio se na poplavljene domove, uništene puteve i prekide u industrijskoj proizvodnji. Ovi događaji su još jednom potvrdili da su čak i razvijeni sistemi ranjivi u uslovima kada kišni obrasci postaju sve nepredvidiviji i intenzivniji.
U periodu između 12. i 15. septembra prošle godine, snažna oluja – ciklon tipa Vb – koji uključuje ekstremne padavine i poplave, zahvatio je područje centralne i istočne Evrope. Pogođene su Poljska, Češka, Austrija, Nemačka, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Italija.
Oluja Boris pogodila je preko 2 miliona ljudi, a osigurane štete iznosile su oko 2 milijarde evra, najviše u Češkoj, Poljskoj i Austriji.
Ona je izazvala rekordno visok vodostaj Dunava u Beču, kakav se statistički događa jednom u 140 godina, dok je u Austriji zabeleženo čak 12 slučajeva otkazivanja brana usled preopterećenja padavinama.
Autor fotografije: Zoe Wilkes, preuzeto sa bbc.com
Najteže pogođena Valensija, kao i delovi Malage, Palme i Barselone, zahvaćeni su rekordnim padavinama (do 500 mm u 8 sati), koje su izazvale velike štete i nažalost, dovele do više od 220 smrtnih slučajeva – najvećeg broja od poplava u Španiji od 1973. godine.
Poplave u Španiji donele su osigurane gubitke od 3,5 milijarde evra, dok je ukupna ekonomska šteta iznosila čak 16,6 milijardi evra.
Klimatske promene sve više oblikuju budućnost planete, a 2024. godina pružila je jasne i zabrinjavajuće dokaze o njihovom uticaju.
Zahvaljujući naprednim metodama, naučnici su pokazali da su temperature mora koje su pogoršale uragane Helene i Milton bile i do 800 puta verovatnije usled ljudskog uticaja, dok je oluja Boris u Evropi donela padavine koje su bile 10% intenzivnije i dvostruko verovatnije zbog klimatskih promena.
Suša u Južnoj Americi bila je 30 puta verovatnija usled globalnog zagrevanja, a njeni efekti istovremeno su pogodili više sektora – od energetike i transporta do poljoprivrede i industrije.
Slična međuzavisnost primećena je i kod već pomenutih, sve češćih kvarova brana izazvanih ekstremnim padavinama, što dodatno naglašava kompleksnost savremenih klimatskih rizika. Ovi događaji potvrđuju da katastrofe više ne deluju izolovano – već su povezane, pojačane i višeslojne, te zahtevaju integrisane pristupe upravljanju rizikom.
Prirodne katastrofe više ne iznenađuju – ali sve češće nadmašuju ono za šta smo bili spremni. Granica između ekstremnog i očekivanog se briše, dok klimatski rizici postaju deo naše stvarnosti, poslovanja i planiranja. Ono što je nekada bilo pitanje statistike, sada je pitanje strategije – kako planirati u svetu u kojem su retki događaji postali uobičajeni.
U tom kontekstu, osiguranje dobija novu ulogu – ne samo kao finansijska zaštita, već i kao ključni instrument za unapređenje otpornosti sistema, donošenje odluka zasnovanih na podacima i prilagođavanje svetu u kojem klimatski rizici postaju pravilo, a ne izuzetak.
Bez obzira da li ste pojedinac, preduzetnik ili donosilac odluka, preispitajte pitanje zaštite vaše imovine i sistema, i ne samo od onoga što se dogodilo, već i od onoga što dolazi.
Preko sajta Osiguranik veoma jednostavno možete ugovoriti osiguranje imovine i osiguranje domaćinstva. Oni mogu biti jedan deo strategije upravljanja rizicima, u situacijama kao što su prirodne katastrofe, imaju neprocenjivi značaj za svakoga od nas, a njihova cena nije visoka kada se uzme u obzir od kojih rizika vas štite.
Pet odluka za 2025. koje će vam poboljšati kvalitet života
Pročitaj višeNa pragu Nove godine, pravo je vreme da zastanemo i razmislimo o odlukama koje. . .
Rad od kuće u IT industriji opet aktuelna tema na tržištu
Pročitaj višeČak 88 % zaposlenih u IT industriji ima mogućnost rada od kuće, a procene. . .
Naplata ulaza u Veneciju je počela: šta sve treba da znate o tome
Pročitaj više