Prevencija raka i faktori rizika – saveti koji život znače

Rak je bolest koja ne bira pol, uzrast, veru, naciju i ne pravi razliku između bogatog i siromašnog stanovništva. O tome svedoči i crna statistika.

U svetu je 2020. godine obolelo preko 19 miliona ljudi, dok je 2018. godine broj slučaja bio nešto preko 17 miliona. U Srbiji, svake godine od kancera oboli oko 40.000 ljudi, dok 20.000 izgubi bitku.

Globalno se konstantno pokreću najrazličitije kampanje sa ciljem da se poveća svest o kanceru, važnosti prevencije i skrininga. Kako je naša zemlja prva po smrtnosti od raka pluća i na drugom mestu po smrtnosti od drugih oblika kancera, pitali smo se:

Kako promeniti statistiku?

Odgovore pronađite u nastavku teksta.

Koji su faktori rizika za nastanak raka?

Znamo da je rak kompleksna bolest, a njen konkretan uzročnik nije poznat. U tom smislu, uglavnom se govori o faktorima rizika koji mogu uticati da se kod nekog pojavi, odnosno ne pojavi kancer.

Tu pre svega mislimo na:

• Nasledni faktor; Lična ili porodična istorija određene vrste raka mogu biti značajan faktor rizika. Osobe koje imaju porodičnu istoriju kancera, treba redovno da rade skrining.
• Gojaznost;
• Neadekvatna ishrana; Preteran unos namirnica bogatih holesterolom i crveno meso, kao i ishrana siromašna vlaknima, vitaminima i mineralima;
• Nedovoljna fizička aktivnost;
• Pušenje; Pušenje može izazivati karcinom pluća, karcinom usta, jezika, laringsa, jednjaka, traheje, jetre, pankreasa, bešike i rektuma. Godišnje u Srbiji umre preko 15.000 ljudi zbog posledice pušenja;
• Prekomerno konzumiranje alkohola;
• Sunčanje bez upotrebe zaštitnih preparata;
• Dugotrajni stres;
• Izloženost radijaciji i različitim hemikalijama;
• Starije doba;
• Određeni virusi i bakterije; Primera radi, pojedini tipovi HPV virusa mogu izavati rak grlića materice, a heliko bakterija rak želuca.

Kao što možete videti, na najveći broj faktora rizika za nastanak raka, može se uticati u velikoj meri. U tom smislu, prevencija raka, zajedno sa skriningom, predstavljaju ključne faktore za sprečavanje pojave raka i smrtnosti. Pogledajte koje su to preventivne mere preporučene od strane stručnjaka.

Prevencija raka

Predstavljamo vam opšte preventivne mere u borbi protiv raka koje možete primeniti za sve vrste raka – kao prevencija raka dojke, grlića materice, prevencija raka testisa i drugih vrsta karcinoma.

Redovno kontrolišite svoje zdravlje

Redovne kontrole, pregledi lekara opšte prakse i specijalista, neizostavna su preventivna mera kako za rak, tako i za druge bolesti. Ukoliko imate obavezno zdravstveno osiguranje, vaše pravo je da redovno obavljate sistematske preglede čija kompleksnost zavisi od godina starosti.

Ipak, situacija u državnim zdravstvenim ustanovama nije sjajna i mnogi pacijenti ne mogu stići da obave preglede čak i kada su lošeg zdravstvenog stanja ili boluju od teže bolesti. U slučaju da ste potpuno zdravi, za sistematski pregled potrebno je čekati nekoliko meseci, a u nekim situacijama gotovo je nemoguće obaviti određene preglede.

U tom smislu, preporuka je da se raspitate za dobrovoljno zdravstveno osiguranje za fizička lica, u okviru kog možete doplatiti određeni iznos za godišnji sistematski pregled, koji obuhvata brojne analize i preglede lekara specijalista.

Ukoliko kao zaposleni imate benefit dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, podstičemo vas da iskoristite opciju sistematskog pregleda, ukoliko je ugovorena vašom polisom. Van toga, neke tegobe su znak da treba odmah da posetite lekara:

1. Kašalj koji dugo traje
2. Neobjašnjivo krvarenje
3. Neuobičajen gubitak težine
4. Promene na dojkama u vidu čvorića ili zadebljanja
5. Promene u stolici koje duže traju
6. Promuklost koja ne prolazi

Zdrava ishrana – okrenite se zdravijim, a ukusnim alternativama

Oko zdrave ishrane stvorila se stigma da je skupa, oduzima mnogo vremena i često je nedostižna. Ipak, to ne mora da bude tako.

Ako ste do sada bili jedni od onih kojima je nepravilna ishrana svakodnevica, možda vam mišljenje promeni podatak da je nepravilna ishrana uzrok jednog od tri slučaja raka.

Zdrava ishrana podrazumeva optimalan unos makro i mikronutrijenata. Na vašem tanjiru treba da se nađu integralne žitarice, povrće, voće i zdravi proteini, najbolje mahunarke. Neka istraživanja čak pokazuju da integralne žitarice štite od raka debelog creva, a dijetalna vlakna pomažu u održavanju optimalne telesne težine.

Na vašem tanjiru može da se nađe i meso kao izvor proteina. Stručnjaci savetuju da smanjite unos crvenog mesa, a izaberete ćuretinu, piletinu i morske plodove kao dobar izvor belančevina.

Šta bi osim crvenog mesa trebalo da izbegavate?

• Zaslađene napitke kao što su sve vrste sokova
• Prženu i pohovanu hrana
• Alkoholna pića

Fizička aktivnost – 30 minuta dnevno je dovoljno za održavanje forme

Fizička aktivnost kao prevencija raka ne mora da bude samo odlazak u teretanu.

Ona uključuje različite kućne poslove, šetanje, džogiranje, trčanje, jogu, planinarenje, vožnju bicikla, plivanje i brojne druge radnje.

Različita istraživanja pokazala su da može smanjiti rizik za nastanak različitih vrsta kancera. Preporučeno je barem 30 minuta intezivnijih aktivnosti dnevno, odnosno 60 minuta umerene aktivnosti. Umerena aktivnost predstavlja sve ono što blago ubrzava disanje i otkucaje srca poput hodanja i plivanja srednjeg tempa.

Aktivnosti poput fudbala, košarke, džogiranja, kružnog treninga, aerobika i svih drugih koje značajno povećavaju otkucaje srca, vode se kao intezivne. Životni stil velikog procenta ljudi današnjice je takav da ne uključuje fizičku aktivnost. Ipak, kada znamo da je svega 30 minuta dnevno dovoljno da bi se održalo dobro zdravstveno stanje, nadamo se da će veliki broj vas ovu naviku promeniti.

Gojaznim osobama potrebno je više aktivnosti i poseban režim ishrane, kako bi formu doveli u dobro stanje i time smanjili rizik za nastanak različitih vrsta kancera.

Prestanak pušenja smanjuje rizik od raka

Kao što smo već pomenuli, pušenje godišnje ubije oko 15.000 ljudi u Srbiji. U ovu brojku potpadaju smrtni slučajevi nastali usled različitih oboljenja, među kojima su prevashodno kardiovaskularne bolesti i različite vrste kancera.

Prestanak pušenja nije jednostavan, ali rešenje postoji.

Zato vam predlažemo da se informišete o dostupnim metodama i odlučite za onu koja vašem organizmu najviše prija. Ukoliko vam i to teško pada, naš savet je da ne pušite u okruženju dece i nepušača.

Na sunce samo sa zaštitnim faktorom

Nekada je ten čokoladne boje bio u trendu.

Ipak, napredovanjem nauke, a pre svega slabljenjem ozonskog omotača, došli smo do toga da je izlaganje sunčevim zracima bez zaštite izuzetno štetno za našu kožu. UVB zraci izazivaju opekotine na koži, dok UVA zraci prodiru dublje u kožu. Oba tipa mogu izazvati izuzetno opasan rak kože.

Zato je preporuka dermatologa izbegavati sunce u periodu između 10 i 16 h tokom najtoplijeg dela godine, kada je UV zračenje najintezivnije. Kada se izlažete suncu, potrebno je da koristite preparate sa zaštitnim faktorom (SPF) za telo i lice. Lice je potrebno zaštititi tokom cele godine, s obzirom na to da je zračenje prisutno čak i tokom zime.

Skrining je dobar način za rano otkrivanje raka

Skrining predstavlja redovno testiranje i sprovođenje pregleda u cilju ranog otkrivanja bolesti kod ljudi koji još nemaju simptome te bolesti. Kada govorimo o kanceru, preporučen je skrining za rak dojke, rak grlića materice i rak debelog creva.

Šta on podrazumeva?

• Skrining raka debelog creva je preventivni pregled koji bi trebalo da rade sve osobe starije od 50 godina i osobe sa genetskom predispozicijom. Ovim pregledom može se pronaći krv u stolici koja nije vidljiva golim okom.
• Skrining raka grlića materice je pregled za rano otkrivanje raka grlića materice i izvodi se jednostavnim Papanikolau testom, uzimanjem brisa koji pokazuje prisustvo, odnosno odsustvo HPV virusa koji je jedan od glavnih uzročnika ove vrste kancera.
• Skrining raka dojke podrazumeva pregled dojke poznat pod nazivom mamografija i predstavlja rendgenski pregled za otkrivanje promena u dojci.

Prevencija raka i skrining su jedni od najboljih boraca protiv raka, a redovnom brigom o zdravlju smanjuje se rizik od nastanka svih vrsta karcinoma i smrtnost od njih.