Povreda na radu i odgovornost poslodavca

Povrede na radu i u vezi sa radom su učestale i može se reći da relativno veliki broj zaposlenih u radnom okruženju pretrpi lakšu ili težu povredu, na ovaj ili onaj način.

Poslodavac pre svega ima obavezu da zaposlenom osigura bezbedan rad i da preduzme preventivne mere radi zaštite zdravlja zaposlenih.

Zakonom o radu predviđena je obaveza poslodavca da naknadi štetu zaposlenom koji pretrpi povredu na radu. Dalje se u svakoj firmi putem opštih akata i putem ugovora između poslodavca i zaposlenog bliže uređuje pitanje bezbednosti i zdravlja na radu.

Odgovornost poslodavca u slučaju povrede na radu – naknada štete

Kao što smo rekli, ako se desi povreda na radu poslodavac ima obavezu da zaposlenom naknadi štetu. Ipak ta obaveza se utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju, tako da poslodavac ima obavezu naknade štete samo ako postoji njegova odgovornost za nastalu štetu. Sa druge strane imamo situacije koje isključuju odgovornost poslodavca za povredu koju pretrpi zaposleni na radu (na primer prirodne nepogode, viša sila).

Prema regulativi poslodavac je u obavezi da zaključi kolektitvno osiguranje za svoje zaposlene za slučaj povrede na radu.

Ako je poslodavac osigurao zaposlene za slučaj povrede na radu, ukoliko se takva povreda desi poslodavac nema obavezu naknade štete, već je na osiguravajućem društvu obaveza da isplati štetu zaposlenom.

Ukoliko poslodavac nije osigurao zaposlene kod osiguravajućeg društva, tada se zahtev za naknadu štete upućuje direktno poslodavcu.

Zaposleni koji pretrpi povredu na radu ima pravo da zahteva naknadu štete, koja može biti materijalna i nematerijalna.

Materijalna šteta koja nastane vezano za povredu zaposlenog na radu uključuje troškove i gubitke koje zaposleni ima usled povrede na radu, kao što su: izgubljena zarada zaposlenog, naknada za troškove i izdatke koji se odnose na lečenje i negu zaposlenog i dr.

Nematerijalna šteta koju zaposleni pretrpi prilikom povrede na radu i vezano za rad može biti naknada štete zaposlenom za pretrpljeni fizički bol, naknada za pretrpljeni duševni bol, naknada za pretrpljeni strah prilikom povrede u radnom okruženju i dr.

Kada je isključena odgovornost poslodavca za povredu na radu?

Poslodavac neće biti odgovoran za povredu na radu ukoliko se radi o događaju koji se nije mogao nikako izbeći.

Ukoliko je povreda na radu nastala usled nepredvidih događaja koje su viša sila i na koje poslodavac nije mogao uticati (recimo povreda usled prirodne nepogode, zemljotresa i sl.), to je događaj koji je van kontrole i uticaja poslodavca i ne povlači njegovu odgovornost.

Ako je šteta prouzrokovana isključivo radnjom zaposlenog – recimo ako zaposleni nije poštovao predviđene procedure i pravila rada, poslodavac je oslobođen odgovornosti.

Izveštaj o povredi

Poslodavac ima obavezu da inspekciji rada prijavi povredu na radu koja se dogodila kod njega, i to odmah po saznanju za povredu, a najkasnije u roku od 24 časa .

U istom roku poslodavac ima obavezu da popuni izveštaj o povredi na radu i da ga dostavi domu zdravlja ili drugoj zdravstvenoj ustanovi gde je povređeni pregledan.

Nakon toga će lekar dati svoj nalaz i mišljenje i vratiti izveštaj poslodavcu, koji ga dalje prosleđuje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Obaveza naknade zarade

Ako zaposleni odsustvuje sa posla zbog povrede na radu poslodavac je u obavezi da mu isplati naknadu zarade u visini 100 % od prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci (misli se na 12 meseci pre meseca u kojem zaposleni odsustvuje sa rada zbog povrede na radu). Ovako utvrđena naknada ne može biti niža od minimalne zarade.

Ovaj iznos poslodavac isplaćuje iz sopstvenih sredstava od prvog dana odsustvovanja sa rada za sve vreme dok zaposleni iz ovih razloga odsustvuje sa rada.

Sa druge strane kod običnog bolovanja zaposlenom pripada naknada od 65 % i poslodavac isplaćuje naknadu samo za prvih 30 dana bolovanja iz sopstvenih sredstava, a od 31.dana naknadu isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Isto tako kod „običnog“ bolovanja da bi zaposleni imao pravo na naknadu zarade koja se obezbeđuje iz sredstava RFZO neophodno je da postoji prethodni staž osiguranja. To znači da je potrebno da bude osiguran minimum 3 meseca u kontuinuitetu (ili 6 meseci sa prekidima u poslednjednjih 18 meseci) i da su u toku tog perioda bili uplaćivani doprinosi za zdravstveno osiguranje.

Sa druge strane isplata naknade zarade usled povrede na radu ne zavisi od „prethodnog staža osiguranja“. Ovo je uslov samo za isplatu naknade koju vrši RFZO. Kada naknadu isplaćuje poslodac iz sopstvenih sredstava nikakav prethodni staž nije neophodan i ne postoje uslovi takvoga tipa.

Ukoliko vam zatreba pomoć, tim naših stručnjaka za osiguranje vam je dostupan putem imejla, telefona ili Vibera.

Pozovite nas svakog radnog dana od 09h do 17h: 011 7850-487, 011 7850-488

Pišite nam: info@osiguranik.com